Cute Bow Tie Hearts Blinking Blue and Pink Pointer -->

08.07.2015.

Moje paranormalno iskustvo ! #20DaysOfBoomy


Pa ovako kao što sam i obećala napisaću vam ovaj stvarno nezaboravan događaj koji ću ceo život pamtiti ...

_____________________

Sve je počelo na letnjem raspustu pre 3 godine,tada smo ja ,moja sestra Jelena i još 2 drugarice bile BFF ... I tako bio je isto jul vrućina a nama je bilo kao i svakoj deci dosadno...Pa je Slađa (jedna od njih 2) predložila da odemo u onu napuštenu kuću kod njiva...Ta kuća i nije izgledala tako strašno na prvi pogled obična kuća koja verovatno nije sagrađena do kraja samo su cigle bile i rupe koje su predstavljale prozore i vrata za terasu ...
Nije se moglo nikako ući nego da preskočimo visoku žicu.Malo nas je bio strah da to uradimo,ali to nas i nije sprečilo.Prvo je moja sestra nekako se provukla ispod te žice i bila je u dvorištu ...Slađa je imala tad telefon pri ruci pa joj je dala da samo proviri unutra sa kamerom da li je lepo. Kada se penjala niz stepenice sve 3 smo tamo se ukočile i blenule dok se nije vratila sa osmehom. 'Ljudi tamo je super,znaš kako je lepo videla sam i stepenice ima i sprat,morate ući ajdee' , sa tom izjavom smo sve 3 kao životinje na plen skočile hah,provukle smo se jedna po jedna i taman kad smo krenule da ulazimo neki dečak je prošao pokraj puta i rekao nam da smo lude pa idemo tu.On je bio mali i pomislile smo šta on zna ha.
I kada smo ušle stvarno je tako izgledalo super.To i jesu samo betonske ploče i cigle ali za nas je to predstavljalo novo mesto za igru...Niko tu ne živi pa bi bilo super za nas.Onda smo malo krenule da istražujemo . Razdvojile smo se ja sam krenula na sprat,Slađa u neku sobu u prizemlju,Jovana (Slađina sestra) je bila sa Jelenom , a one su otišle u podrum.Kada sam se penjala gore bio me je strah da stepenice ne puknu jer su izgledale labavo.Na spratu su bile 2 sobe i jos stepenice koje su vodile na tavan.Zvala sam Slađu da vidi te 2 sobe.Bile su prazne ali smo mi odmah uzele veću sobu za nas a njima ostavile onu sa druge strane koja je i manja.Dok smo gledale sobe Slađa je primetila stepenice koje vode još gore i rekla je ' Vidi ovo ima još spratova'
Ja : 'Mislim da ne treba da idemo gore ko zna šta je tamo,dobro je i ovde'
Slađa: 'Ma nee , aj samo ćemo se popeti nećemo ulaziti samo da vidim šta ima tamo'
Ja: ' Aj iza tebe sam :D '
I tako smo krenule,na zidu gore je pisalo ' Welcome to the PROMAJA,You are now part of US'
(Dobrodošli u PROMAJU,vi ste sada deo nas) to nije izgledalo tako strašno...
Onda smo shvatile da je to zapravo tavan,ušle smo tamo i našle smo stara vrata, neke polupane prozore i bilo je tamo još nečega ali se ništa nije videlo jer je jedini mali prozor bio prekriven nekim drvetom ... Sišle smo dole kod Jelene i Jovane da vidimo kako one napreduju.Nismo ih čule , gledale smo po podrumu i videli su se neki špricevi i flaše a onda smo u ćošku ugledale Jovanu kako drži neku iglu i namerava da se ubode.Skočile smo odmah na nju i rekle da baci to.Slađa je ostala sa svojom sestrom da joj održi lekciju a ja sam tražila po podrumu svoju sestru.Inače podrum je bio ogrooman i smrdeo je na neki čudan miris.Zvala sam je ali se nije odazivala onda sam je videla kako sedi na sredini zadnjeg dela podruma.Zvala sam je ali se nije odazvala.Ubrzo su i došle Slađa i Jovana.
Ja: 'Jelena ne glupiraj se , okreni se kad ti govorim!!'
Slađa: ' Ma pusti je gubi se idemo gore'
Jovana: 'Ne glupira se priča sa njom'
Ja i Slađa smo gledale u Jovanu kao ono WTF sa kim bre ona priča...
Jovana: 'Pa sa njom jer je ne vidiš Slađo??Bože ti si ćorava' (pokazuje prstom na prazno mesto)
Ja: ' Jovana šta je tamo,tamo nema nista ne lupaj gluposti,aj ne glupirajte se više ha ha ha jako smešno uplašile ste nas jeej aj sad predstava gotova idemo gore da vam pokažemo vašu sobu,ajdee'
Jovana: 'Ali ona je rekla da idemo napolje i da se nikiada ne vraćamo jer ON uskoro dolazi'
Slađa: ' AHAHHA naravno da da...ajde vozi gore više.'
Jovana: ' Ali Slađo ti je ne vidiš mi je vidimo OZBILJNA JE!'
Jelena: ' Nećemo da idemo!Mi smo ovde prve došle!....Neću!'
Ja: ' Jelena šta ti je'
Jelena je počela da plače i svi smo se okupili oko nje.
Jelena : ' Vidi...' (pokazuje nam ožiljak na ruci koji joj je TA napravila)
Ja: 'Super sad se i režeš'
Slađa: 'Hahah ajde više gore ja idem samaa pa vi kako hoćete'
Jovana: ' Slađo nemoj ! Gore je opasno kad si sam!'
Ja: ' Ma ok , obozavam vase gluposti ako vam se kuca ne svidja recite tako, mi idemo gore , one sobe se moraju srediti ...'
Jelena: ' Mi vas čekamo napolju a vi idite ovo je ukleto Dragana! ne smemo biti tu jer kad se on vrati svašta će se desiti'
Tad sam se malo uplašila jer Jelena je zvucala ono bas ozbiljno  ali puff taman što smo našle savršeno mesto za igranje,nema šanse da sad odemo.
I tako smo ja i Slađa otišle gore na tavan da tražimo nešto dobro za našu sobu...
Slađa: ' E vidi ova vrata možemo ispod da stavimo cigle , mislim čekaj, stavimo 10 cigli poređamo na pod i odozgo stavimo ova vrata to nam može biti kao krevet!!'
Ja: ' Daaa!!Ajde uzimaj cigle '
Nosile smo te cigle koje su bile preteške,provirila sam kroz onaj otvor gde je trebao biti prozor da vidim gde su Jelena i Jovana a one su već izašle iz kuće i sede tamo kod onih kukuruza i nešto pričaju.Tad sam pomislila 'Može,sad je ovo svee samo naša kuća nećemo ih ni puštati unutra'

I tako cigla po cigla sve smo odnele i otišle ponovo na tavan po vrata kao postolje za naš krevet.
Dok smo ga polako spuštale sa stepenica čule smo neku buku ali ja sam mislila da je to normalno za stare kuće . Kad smo došle do naše 'sobe' videle smo da nema cigli ?
Da , teško je poverovati ali ne možete da razumete koji je to strah bio tad kad smo videle da sve što znamo da smo videle tu i što je tu i bilo odjednom nestalo.A njih dve i dalje su sedele tamo,tako da one nisu...Možda smo tada i poverovale njima ali je bilo očigledno prekasno.
Minut kasnije smo čule jaku buku baš kao kad se cigle lome ,  i tako je bilo videle smo da cigle jednostavno same padaju sa stepenica i slupaju se na kraju.Nismo verovale vrištale smo čak sam i krenula da plačem jer sve ono čega sam se najviše bojala sada je tu i dešava mi se ... Ali onda sam se kao neki heroj setila da imam lančić na kojem je krst pa sam kao neki sveštenik držala krst i izgovarala sve molitve koje sam zanla vetar je niotkuda počeo opet se čula jaka buka na tavanu kao da se sve što je tamo lomi.Prestala sam sa molitvom i krenula ka stepenicama ali kad sam se okrenula Slađe nije bilo iza mene.I tad sam se našla na 2 puta da li da sama pobegnem i spasim sebe ili da se vratim po nju? Bila sam tako blizu izlazu metar ispred mene ali sam čula Slađu da vrišti a zvuk je bio negde u našoj sobi polako ali i brzo sam otrčala do tamo i zvala je, bila je u ćošku i drhtala je od straha pokazala mi je prstom na ćošak iza mene.

To je bilo nešto najjezivije i najgore što sam u životu videla na zidu je bila kao jedna senka čoveka, ali čoveka nigde nema senka je bila sve veća i veća nisam verovala da je demon ili duh tačno naspram mene.Dole su se čuli čudni zvukovi žena koje kao da su dozivale tog lika u našoj sobi ...
Sa obzirom da dole nismo mogle otići bilo je preopasno ali sigurno ne i opasnije kao skakanje sa terase a terasa je na spartu ...Bilo je to visoko oko 2-3 metra iskreno ne znam kako smo preživele.
Skočile smo bez razmišljanja u glavi nam je bilo samo bekstvo moramo da pobegnemo na bilo koji način ..Uhvatile smo se za ruke i skočile pad je trajao oko 2 sekund3 i pad je boleo dočekala sam se na kolenima a Slađa je sa ruku  došla na noge.
Dok smo bežale kod Jovane i Jelene , Slađa se okrenula i rekla 'Štaa???'
Ja:Štaa???
Slađa: ' Sećaš se one daske na tavanu?'
Ja: 'Hmm,da ona što je bila na prozoru,šta sa njom?'
Slađa: 'Pa ja sam je skinula kad smo uzimale vrata i ona je pala na pod,a sad je opet na prozoru'
Bio je to minut tišine.
Sve smo ispričale njima  dvema i kad je već noć pala ispred moje kuće smo sedele u kanalu i odlučile da nikome više ovo ne spominjemo i da nikada ne prolazimo tim njivama.
Ja sam vama rekla ali nema veze pitala sam njih 3 da li imam 'DOZVOLU' :)
_______________________________


12 коментара:

  1. Анониман9.7.15. 02:02

    ja ti veruejm u potpunosti u sve! ja sam i sama prošla kroz sličnu situaciju !! samo što se to desilo u mojoj kući kad sam živela u makedoniji,i u pravu si da sveštenik mora da odobri egzorcizam ja sam svedog svega toga bila sam napolju sa porodicom dok se sve to dešavalo,bilo je zastrašujuće! <3 Supprot !

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман22.12.15. 00:17

    NAJEŽILA SAM SE JBM !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Veruj mi i ja se naježim svaki put kada pročitam ....

      Избриши
  3. OK,vcrs nema spavanja...
    Inače,kako si uspela ostati pribrana posle ovoga,ja bih pala u depru ili tako nesto,dude ovo je stvarno ... UNBELIEVEABLE :O

    ОдговориИзбриши
  4. Ovo je za novine covece ---
    Toooliko dobrooo i ja nmg da verujem da ima nesto zanimljivo i u ovoj Srbiji haha :)
    I ozb svaka cast za sve,stv si hrabra :)
    Ja bih sela i pplakala relano hahaha :D

    ОдговориИзбриши
  5. Odlican post. Najbolja stvar koju si uradla je molitva. Ja vjerujem da demoni postoje ali u duhove ne. Demoni postoje i nije rijetko da plaše ljude. Molitva je spas.

    ОдговориИзбриши
  6. Odlično napisano,samo ima malih grešaka prilikom kucanja 'sovj' 'sma' , razumem šta hoćeš da kažeš nego uništava urednost posta a ovako inače odlično i stvarno si mi nekako dala utisak da uvek trebam biti hrabra u svakoj situaciji i da se ne bojim ničega..Thks for that Boomz <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvalaa tii <3<3
      Znam za too :( Od brzine kucanja,u novijim postovima se trudim da se to ne dešava :*

      Избриши
  7. Odličan post :::::
    Bolje nego gledati horor hah :)

    ОдговориИзбриши

Thanks for stopping by ❤✌